За људе који воле фотографију не постоји безизлазан императив деструкције, јер садржај који нас окружује је у посебном дијалогу са посматрачем. Ови саговорници откривају се у непресушним ритмовима привидне тишине и упечатљивости различитих димензија постојања, што важи за све љубитеље стваралаштва.
Уколико не упознамо и ову страну дијалошке културе, жртве дехуманизованог хомо абстрактуса можемо постати и сами, упућени на нивое његове осиромашености. Да ли смисао прати естетика и да ли познајемо естетску динамику можемо сами да испитујемо и радујемо се скривеним порукама.
Из креативних епизода, приближно вери, може се црпети снага да се супротстављамо суровим и неправедним захтевима критичног времена, јер дух несумњиво надилази привидну организацију спољашњих захтева. Да ли су овакви видови слободе својствени тек појединцима или колективу, зависи од тога да ли смо другима и себи пружили прилику и заиста се упустили у то да разумемо своје право на вредности које нису потрошиве.
Следеће дигиталне фотографије Бате Радовића, из Београда, су делић скривеног дијалога који вам откривамо. Овај избор представљамо под радним називом Зона, према познатој теми из филма Сталкер (Андреја Тарковског).
